Зашто и матерњи говорник мора да вежба
Разумевање ретко буде уско грло. Уско грло је излаз: док слушате, хватате белешке, а одмах затим морате да проговорите на другом језику и да останете у истом регистру. Ко оба језика говори течно, обично се и најмање припрема, јер знање језика поистовећује са спремношћу за испит. NAATI CCL мери технику – памћење, белешке и држање регистра под притиском.
Код српског се на то надовезује и оно што енглески уопште не тражи. Глаголски вид бирате у свакој реченици: „да поднесете“ и „да подносите“ нису иста ствар, а промашен вид мења значење, што значи да је то грешка тачности, а не стила. Падеж после броја је иста врста замке – два документа, али пет докумената. А Centrelink, Medicare, bulk billing и bond немају српско име, па ко покуша да их преведе, добије појам који саговорник не препознаје.
Одатле следи и једно практично правило: од читања нема поена. Треба преводити наглас, снимати се и слушати снимак, па видети шта је испало. Прва два-три пута су непријатна, после постане рутина.